BBC 30. I. 2003. PREGLED TISKA

BRITANSKI RADIO - BBC 30. I. 2003. Šreder i Širak jedinstveni u protivljenju ratu protiv Iraka Tvrdnje Vašingtona da raspolaže dokazima o tome da Bagdad vara inspektore za naoružanje i podele medu evropskim državama u pogledu dalje akcije prema Iraku, samo su neki od aspekata iracke krize kojima se bave britanski dnevnici. Pozivajuci se na americke obaveštajne izvore, Gardijan piše da Sjedinjene Države imaju dokaze o pokušaju irackih vlasti da špijuniraju inspektore Ujedinjenih nacija za naoružanje, što omogucuje Bagdadu da unapred zna koje lokacije ce biti pretražene. Navodi se i da se iracka tajna policija infiltrirala u kancelarije inspektora u Bagdadu i Mosulu te da više hiljada pripadnika službe bezbednosti krije dukumente i nedozvoljene materijale. U Bušovoj administraciji, dodaje izvor iz Vašingtona, vodi se rasprava o tome koliko od pomenutih dokaza bi državni sekretar Pauel trebalo da otkrije iduce nedelje u obracanju Savetu bezbednosti, u pokušaju da ubedi ostale clanice u zle namere Sadama Huseina i besmislenost nastavljanja inspekcija. Naime, ako se otkrije suviše informacija, Iracani bi mogli da prekinu deo komunikacija, baš kao što je to uradio Osama bin Laden kada je objavljeno da se u Avganistanu prisluškuje njegov satelitski telefon. Listovi se osvrcu i na izjavu predsednika Buša da Sadam Husein pruža podršku i zaklon teroristima, ukljucujuci al Kaidu, te da Vašington vec dugo raspolaže dokazima o tome. Deo tih dokaza, napominje se, mogao bi da obznani Kolin Pauel. Dejli telegraf konstatuje da su dokazi o povezanosti Iraka sa teroristickim grupama do sada bili na vrlo klimavim nogama. Fajnenšel tajms istice, pak, da u to sumnjaju cak i najbliži americki saveznici te da su pomenuti navodi izazvali duboke podele medu visokim americkim zvanicnicima. Gardijan na tu temu objavljuje komentar americkog politickog analiticara Pitera Bergena koji smatra da americka administracija gaji, kako kaže, kvazi teološku veru da mora da postoji veza izmedu Sadama Huseina i Bin Ladena, iako su dokazi o tome negde izmedu labavih i nepostojecih. Savez izmedu al Kaide i Sadama bio bi protivan zdravom razumu, nastavlja Bergen. Bin Laden je islamski fanatik koji prezire sekularne fašiste, poput Sadama. Autor komentara u Gardijanu napominje da mu je cak i sam Bin Laden pre pet godina u Avganistanu rekao kako smatra da je iracki diktator loš musliman, što za lidera al Kaide predstavlja najgore zlo. Tajms u urednickom komentaru iznosi ocenu da bi pismo osam evropskih lidera, objavljeno u tom listu, u kojem se poziva na jednistvo Evrope i Amerike u pogledu Iraka, moglo da razbije popularni mit da je predsednik Sadam Husein uspeo da unese razdor u transatlantsku zajednicu. Poziranje francuskog predsednika Širaka i strateški pacifizam nemackog kancelara Šredera daju potpuno pogrešnu sliku evropskog stava prema irackoj krizi, smatra uvodnicar Tajmsa.