HR-TISAK-Tržište/cijene bbC pREGLED TISKA SRIJEDA Sreda, 29.01.2003. Irak je iznenađen oštrinom izveštaja inspektora UN Naslovnim stranicama jutrošnje štampe preovlađuju izveštaji o poraznim zaključcima istrage o propustima socijalnih
službi u slučaju pogibije jedne 8-o godišnje devojčice koju su stalnim fizičkim maltretiranjem ubili rođaci. Spoljnopolitička tema broj jedan i dalje je iračka kriza. Dejli telegraf piše da je Bela kuća, posle mukotrpnih pregovora sa CIA-om, odlučila da preko državnog sekretara Pauela dostavi Svetskoj organizaciji detaljne dokaze da Sadam Husein krije hemijsko i biološko oružje. Prema rečima neimenovanih zvaničnika, najdramatičnije od tih informacija biće one o vezi između Iraka i Al Kaide Osame bin Ladena. Indipendent piše da pitanje takvih obaveštajnih dokaza postaje sve važnije u nastojanju Bele kuće da obezbedi podršku za vojnu akciju protiv Iraka. Evropska javnost, ali i uticajne ličnosti u samoj Americi, veruju da g. Buš nije izneo dovoljno uverljive argumente koji bi opravdali napad na Irak, piše list.
Sreda, 29.01.2003.
Irak je iznenađen oštrinom izveštaja inspektora UN
Naslovnim stranicama jutrošnje štampe preovlađuju izveštaji o
poraznim zaključcima istrage o propustima socijalnih službi u
slučaju pogibije jedne 8-o godišnje devojčice koju su stalnim
fizičkim maltretiranjem ubili rođaci.
Spoljnopolitička tema broj jedan i dalje je iračka kriza.
Dejli telegraf piše da je Bela kuća, posle mukotrpnih pregovora sa
CIA-om, odlučila da preko državnog sekretara Pauela dostavi
Svetskoj organizaciji detaljne dokaze da Sadam Husein krije
hemijsko i biološko oružje.
Prema rečima neimenovanih zvaničnika, najdramatičnije od tih
informacija biće one o vezi između Iraka i Al Kaide Osame bin
Ladena.
Indipendent piše da pitanje takvih obaveštajnih dokaza postaje sve
važnije u nastojanju Bele kuće da obezbedi podršku za vojnu akciju
protiv Iraka.
Evropska javnost, ali i uticajne ličnosti u samoj Americi, veruju
da g. Buš nije izneo dovoljno uverljive argumente koji bi opravdali
napad na Irak, piše list.
Tajms, u tom kontekstu, piše da su izveštaji inspektora UN u Iraku
pomogli Vašingtonu na planu međunarodne podrške.
List posebno izdvaja, kako piše, "omekšavanje" ruskog stava prema
ratnoj opciji te "rastuću frustraciju" arapskih država od kojih je
Egipat juče upozorio Irak da "promeni ponašanje ili se suoči sa
gotovo sigurnom vojnom intervencijom".
Američki predsednik i njegov najveći saveznik britanski premijer
su, nastavlja list, pokrenuli svoju "konačnu" diplomatsku ofanzivu
radi izgradnje međunarodne koalicije protiv Iraka.
Toni Bler će tokom narednih nekoliko dana, osim sa Bušom u Americi,
još imati razgovore sa premijerima Italije i Španije, koji
podržavaju intervenciju, i što je važnije sa francuskim
predsednikom Širakom, koji se protivi primeni sile protiv Iraka.
Gardijan izveštava da je Bagdad - iznenađen oštrinom izveštaja
inspektora UN - sada u diplomatskoj "defanzivi" i da je zato počeo
da koristi pomirljiviji jezik i ističe da je spreman da poboljša
saradnju.
Analitičari ističu da Bagdad hitno mora da pređe sa reči na dela ako
želi da izbegne napad te udovolji zahtevima za prelet američkih
špijunskih aviona i omogući nesmetane intervjue svojih naučnika,
piše Gardijan.
Veliki prostor posvećen je izborima u Izraelu i pobedi Arijela
Šarona koju listovi mahom ocenjuju kao znak daljeg skretanje
politike te zemlje udesno.
Tajms piše da je odziv birača bio mali - verovatno najniži u
istoriji Izraela - što koristi verskim i ultradesničarskim
strankama što je loš znak za svaku vladu koja želi da započne
dijalog sa Palestincima.
Pišući da bi Šaron najrađe ušao u koaliciju sa laburistima i drugim
sekularnim strankama umesto da se osloni na podršku ortodoksnih
stranaka, Tajms ocenjuje da je najvažnije dugoroćno pitanje da li
će on uspeti da "napravi bolne ustupke" neophodne za obnovu
mirovnog procesa sa Palestincima.