BBC 5. III. RAZGOVOR S ČANKOM

BRITANSKI RADIO - BBC 5. III. 2000. Srbijanskog oporbenog političara Nenada Čanka, predsjednika Lige socijaldemokrata Vojvodine, od početka njegove političke karijere prati reputacija bespoštednog i hrabrog kritičara ne samo Miloševićeva režima, već i srpskog nacionalizma uopće. On je autor četiri knjige, među kojima 'Ratovi tek dolaze' i 'Godine raspleta' i predsjednik stranke koja se zalaže za autonomiju Vojvodine i uopće drukčije unutarnje ustrojstvo Srbije. Gospodin Čanak boravio je nedavno u Zagrebu na inaguraciji novoga hrvatskog predsjednika Stipe Mesića, gdje je i razgovarao s njim. Po razgovoru s gospodinom Mesićem priopćeno je da su se njih dvojica dogovorili da će se hrvatski Predsjednik osobno zauzeti za otvaranje i objavljivanje sadržaja dosjea o suradnji Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana na planu zajedničkih aktivnosti na podjeli Bosne. S predsjednikom Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenadom Čankom razgovarala je Sanja Ravlić, i na početku ga upitala o kakvim je tajnim dosjeima riječ: = 'Devedeset i šeste godine kada sam promovisao moju knjigu 'Godina raspleta' u Zagrebu, sreo sam se s gospodinom Mesićem, i on mi je još tada rekao da ima saznanja o razgovorima koji su objavljeni na temu podele Bosne između Slobodana Miloševića i dr. Franje Tuđmana, i da su na tim planovima, još u vrijeme vukovarskih borbi oktobra '91. godine, se u Zagrebu, a potom i na teritoriji Srbije, sretale delegacije koje su usaglašavale te mape. Srbijansku delegaciju predvodila je dr. Smilja Avramov, a Hrvatsku Hrvoje Šarinić, tadašnji šef kabineta predsednika Tuđmana. Tada je i dogovoreno da se sudbina Srba u Hrvatskoj, mislim tu na kninsku krajinu, istočnu, zapadnu Slavoniju, Baranju itd. apsolutno prepušta u ruke dr. Tuđmanu, jer im je Slobodan Milošević otvoreno rekao: Oni me ne interesuju, ako hoćete pobijte ih, ako hoćete nabijte ih na kolac, oni su vaši državljani. To je otprilike bila platforma sa koje sam ja i na konferenciji za štampu koju sam imao po povratku u Novi Sad, i postavio pitanje o saradnji SPS-a i HDZ-a, tj. Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana u tim događanjima, dakle rata u Hrvatskoj i rata u Bosni. Kada sam se sreo s predsednikom Mesićem posle njegove inaguracije ovih dana, ja sam ga pitao da li ostaje pri tim svojim navodima, on je rekao ne samo da ostaje, nego i da će sve učiniti da mape koje su tom prilikom pravljene budu pronađene posle otvaranja dosjea i da se daju na uvid javnosti. - Zašto smatrate da je otvaranje tih dosjea važno, naročito za Jugoslaviju? = Za Srbiju i Crnu Goru, jer Jugoslavija ne postoji od 1991. godine, je izuzetno važno otvaranje dosjea, pre svega zbog toga što kolektivna krivica koja je pala na narode i države Srbije i Crne Gore može biti izbegnuta i uklonjena samo personifikacijom krivice, koju treba pravda dokazivati na haškom tribunalu. Međutim, haški tribunal, recimo, protiv Slobodana Miloševića nema ni jednu čvrstu optužnicu i tek dokaz da je aktivno učestvovao, tj. naredio pravljenje mapa podele Bosne i Hercedgovine, te organizovao rat na teritoriji Bosne i Hercegovine, može biti prva čvrsta koordinata njegove buduće optužnice. Tek na taj način će zločinci početi da bivaju privođeni pravdi i zato je to za nas, koji hoćemo ovde da živimo, normalno, izuzetno važno da se zločinci odvoje od nedužnog sveta koji pati pod njima već više od jedne decenije. - Dosta pažnje u hrvatskoj javnosti izazvala je izjava gospodina Đinđića kada je dolazio na inaguraciju predsjednika Mesića u Zagreb, da se on nema kome ispričavati jer ne pripada generaciji koja je zlo počinila. Kako Vi to komentirate? = Ja ne mogu da govorim u ime gospodina Đinđića, a to oko izvinjavanja moram da kažem da i ja ne vidim zašto bih se ja kome izvinjavao, iz jednostavnog razloga što sam upravo zbog svojih antiratnih angažmana, kada je tekao rat u Hrvatskoj, bio u više navrata hapšen, onda poslat na front sa namerom da budem tamo i ubijen. Dakle, ja sam svoje mišljenje o tome pokazao kada je to trebalo, a to je bila '91., '92. i ostale ratne godine do '95. U tom smislu, ja ne mogu da se izvinjavam niti mi to pada na pamet. Da se izvini trebalo bi predsednik Srbije, a obzirom da aktualni predsednik Srbije to nema nameru da učini, to će verovatno morati da učini neki drugi. I to da se izvini, pre svega, svim nevinim žrtvama, bez obzira na njihovu nacionalnu ili versku pripadnost, koje su pale zbog jednog suludog projekta. Jer Willi Brandt apsolutno nije bio čovek od koga bi se trebalo očekivati da kleči u varšavskom getu za zločine koji su počinjeni pod Hitlerovom zastavom, ali je on tim gestom učinio istorijsku prekretnicu u odnosima dojuče zaraćenih zemalja. Tako nešto i takav neki potez sigurno mora poteći sa strane Srbije. - Nedavne promjene u Hrvatskoj vrlo povoljno su ocijenjene na Zapadu i neki čak smatraju da bi to trebao biti stimulans srbijanskoj oporbi da se ujedini i skine Miloševića s vlasti. No da li će se to, po Vašem mišljenju, dogoditi? = Ne znam da li će se dogoditi. Da mi radimo na tome, radimo. Međutim poređenje Hrvatske i Srbije je potpuno neumesno. Pre svega, promena vlasti koja je bila u Hrvatskoj proteklih meseci se odvijala kao druga mirna promena vlasti u Hrvatskoj. (...) Dakle, u Hrvatskoj je već bilo promena vlasti, i to dve, a u Srbiji još ni jedna. Drugo, hrvatski predsednik Tuđman je umro, a predsednik Milošević je živ, i samim tim se i tu pojavljuje jedna bitna razlika, jer da je Tuđman preživeo i da je bio u zdravlju i veselju još koju godinu, nisam ja siguran da bi sve to išlo tako glatko kao što je išlo. Dakle, dosta je različitosti. Zapad je napravio odavno jednu veliku grešku posmatrajući Miloševića kao komunistu, i misleći da ako se bude dizao nacionalizam u Srbiji da će to Miloševića oboriti. Ta priča je propala iz jednostavnog razloga što Milošević nije komunist. Ne može se on oboriti niti nekakvim naporima reformisanih komunista, kao što se obično obaraju nacionalisti, a to je sada, recimo, primer u Hrvatskoj, jednostavno zato što on nije ni nacionalista. On je osušeni birokrata i diktator kome je jedini interes i cilj svevlast, pa sad na koliko god velikoj ili maloj teritoriji. Dakle, on će rađe prepuštati delove teritorija nego delove vlasti. Samim tim, nikakva podela vlasti s njim ne dolazi u obzir, a on je porušio sve legalne i legitimne puteve kojima se moglo ići kroz nekakve institucije. On je ukinuo i institucije, jer i ono poslanika što smo dobili u raznim parlamentima, ja sam, nemojte zaboraviti bio jedan od njih, i to još i vođa parlamentarne frakcije demokratskih partija u srbijanskom parlamentu. Oni su nama jednostavno pouzimali mandate, izbacili nas na ulicu. Dakle, institucije ne postoje, postoji samo šaka ubica koja još uvek čuva Miloševića, i postoji narod koji ne zna gde da krene i kako da se protiv svega toga bori. Situacija u Srbiji i Hrvatskoj, dakle, se ne mogu poistovećivati, tako da šta će raditi opozicija u Srbiji ostaje da se vidi. - Vaša stranka zalaže se za Vojvodinu republiku. Recite mi što pod time podrazumjevate, Vojvodina u sastavu tzv. Jugoslavije, Vojvodina u sastavu Srbije, i kakva bi to Vojvodina trebala biti , budući da imamo na umu da se radi o jednoj multinacionalnoj zajednici? = Kao šta sam Vam sve rekao šta Milošević nije, pak da je bila zabluda, postoji samo jedna koordinata u kojoj on nešto sigurno jeste, a to je centralista. Dakle, mi mislimo da je osnovni način borbe protiv njega borba za decentralizaciju kao uslov demokratizacije. Tada je centralizacija, u odnosu na današnju grubu centralizaciju, mora da bude vrlo radikalna. I zato mi Srbiju vidimo kao federaciju od šest federalnih jedinica, gde bi Vojvodina bila jedna od njih, i to, po našem mišljenju, u statusu republike. Ukoliko se Srbija ne federalizuje, neće biti šanse ni da Kosovo, na bilo koji način, bude uključeno u njenu državnu strukturu. A ako Kosovo ne bude uključeno, to znači da će se time dati jako loš primer i Bosni i Hercegovini, pa i Makedoniji, gde će se onda sigurno podići zahtevi za teritorijalnom političkom autonomijom zapadne Makedonije. Destrukcija Makedonije bi otvorila nova pitanja i time bi se ratovi na ovim prostorima zauvek nastavili. U slučaju federalizacije Srbije, republika Vojvodina bi mogla da bude taj kontrolni faktor unutar Srbije koji ne bi dozvoljavao da se ikada više ponove zla kakva smo videli u 90-im godinama 20. veka. Tu republiku Vojvodinu mi vidimo kao zajednicu ravnopravnih građana i naroda sa dvodomnim parlamentom koje bi imalo veće građana i veće nacionalnih zajednica. Mi smo o tome razgovarali i na sastanku u Atini s predstavnicima manjina i oni su apsolutno podržali naše zahteve, koji su čak daleko radikalniji i daleko se više njima nudi kao građanima nesrpske nacionalnosti, nego što su oni sami za sebe tražili u svojim dokumentima. Dakle, takva jedna građanska zajednica kakva bi Vojvodina, po našem mišljenju, trebala da bude, a još u statusu republike a ne pokrajine, što je opet važno zato da ne bi moglo doći do unilateralnog ukidanja tog statusa kao što je to bio, u krajnjoj liniji, slučaj sa Vojvodinom 1988. godine, bi bio jedan most između svojih suseda i mora da uspostavi vrlo dobre odnose između Srbije, Mađarske, Hrvatske, Rumunije i Bosne i Hercegovine. Dakle, takva demilitarizovana Vojvodina, kakvu je mi vidimo, bi postala zaista faktor mira, stabilnosti i saradnje naroda i država u jugoistočnoj Europi. To je republika za kakvu se mi zalažemo. - Da li u toj viziji republike za koju se zalažete i federalnog uređenja Srbije imate podršku drugih političkih snaga? = Nemamo, nemamo iz jednostavnog razloga što opozicija u Srbiji u jednoj velikoj meri pati od iste bolesti kao i Milošević, a to je da oni pitanje upravljanja državom vide kao pitanje vladanja državom. Vladanja u smislu da postoje vladari i podanici. Njima je dosta teško da shvate do koje bi mere to značilo otvaranje Srbije prema europskih procesima i do koje mere bi to, u stvari, omogućilo stabilizaciju i ekonomski prosperitet cele zemlje. Međutim, ja sam uveren da ako se negde od nečega ne pođe, nigde se ne može ni stići. Ili, drugim rečima, ako mi sada ne predložimo jedno takvo rešenje, niko ga nikad neće predložiti. Što ga pre predložimo i što pre pregrmimo dečje bolesti blasfemičnog odnosa prema tom predlogu, to ćemo pre doći i do nekakvih normalnijih odnosa u samoj Srbiji. (BBC)