SERVIS POSEBNIH NASLOVA

Nadnaslov: Britansko društvo ljubitelja štakora Naslov: Štakori ne prenose kugu, već radost Podnaslov: Drage životinjice zaslužuju rehabilitaciju. To su veseli, drušveni i privrženi pratioci odraslih i djece. Piše : Giles ELGOOD, Reuter LONDON - Za većinu ljudi štakori su prljave kanalizacijske životinje koje glođu malu djecu i prenose žljezdanu kugu. Za Malcolma Clerouxa iz britanskog društva ljubitelja štakora koji zaljubljeno promatra svoju Luciju norveškoplave i Mariju srebrnastosive boje, oni su inteligentini i privrženi pratioci. "Oni su pravi kućni ljubimci za djecu", kaže. "Vrlo su društveni i ne grizu." Razlog takvom ponašanju koje nimalo ne nalikuje štakorima jest taj što su ti glodavci potomci loze koju je prije 150 godina uzgojio Jack Black, lovac na štakore kraljice Viktorije. Nemaju nikakve veze za štakorima koji su prenosili kugu kada je u 14. stoljeću Crna smrt harala Europom, a godine 1665. u Londonu je epidemija kuge pokosila ogroman broj života. Bilo koji član koji kani pripitomiti štakora mora se podvrći disciplini društva, kaže Cleroux (47), učitelj glazbe i drame. Ljubitelji štakora ozbiljno pristupaju svome hobiju i možda izgledaju čudno drugim ljudima. Iako njihove životinjice žive dvije ili tri godine, vlasnici se za njih nevjerojatno vezuju, što je sasvim očito pogleda li se nekrolog u službenom časopisu "Pro-Rat-a". Međunaslov: Strah od štakora neracionalan Lorda Snatcha, koji je uginuo u veljači, njegov je ucviljeni vlasnik opisao kao "štakora koji je sebe smatrao ljudskim bićem". Snorri, koji je uginuo u kolovozu od posljedica oboljenja dišnih organa, "bio je bolesno znatiželjan, pretražio je čitavu kuću, ali ipak nikada nije grickao ništa što ne bi smio". To se doduše ne može reći za Rickyja i Percyja. "Svaki puta moram progutati knedlu u grlu kada ugledam rupe u zastoru i izglodane žice, žali se njihov gazda. Problemi se javljaju i prilikom odrastanja. Zabrinuti čitatelj piše uredniku lista: "Imam bijelog štakora koji se zove Gem. Ne skviči baš često ali se glasa čudno, poput gakanja guske. Također i hrče. Je li to normalno?" Vjerojatno nije. Cleroux objašnjava kako štakori zapravo ne rade nikakvu buku. Ljudi često odlaze u bar noseći štakora na ramenu", kaže on. No društvo to ne odobrava. Štakori izgleda ne vole jako svijetlo i veliku buku. Čak i zvukovi koje čovjek ne percipira, poput zvuka daljinskog upravljača televizije, mogu smetati malim glodavcima zbog njihova profinjenog sluha. Strah od štakora je nešto instinktivno i nije do kraja objašnjen, tumači Cleroux. Ljudi instinktivno vezuju štakore za prljavštinu i kanalizaciju a žene se tradicionalno plaše da će im štakori trčati po suknji. Međunaslov: I kraljevska obitelj voli štakore Tako da je rehabilitacija štakora od izuzetne važnosti. Društvo je nedavno isporučilo štakore za odjel kućnih ljubimaca u luksuznoj londonskoj robnoj kući Harrods. Ponosni vlasnici mogu svoje štakore odnijeti na neku od 40 izložbi koliko ih godišnje organizira društvo diljem Britanije. A ako mislite da je štakor jednostavno štakor, možda ste u krivu. Ocjenjivanje je oštro, a pobjednik mora odgovarati strogo propisanim standardima. Uške moraju biti u obliku tulipana, oči izražajne i sjajne, brkovi netaknuti i nedeformirani, krzno čisto, rasno i sjajno, rep gladak, nikako ne smije biti zamršen, a trbuh mora biti čist. Cleroux kaže kako se društvo ljubitelja štakora diči članovima iz najrazličitijih društvenih slojeva, pa čak i službenicima zaposlenim u gradskom poduzeću za deratizaciju. Jedan član je televizijski producent BBC stanice. I među članovima britanske kraljevske obitelji ima ljubitelja štakora, no Cleroux ne želi odati njihova imena. (Hina)dd 131532 MET jan 92